BORBA PROTIV KORUPCIJE I UKLJUČENOST CIVILNOG DRUŠTVA POGLAVLJE 23 ŠTA NAS OCEKUJE ?

Može se reći da je Srbija tokom poslednjih godina sprovela značajne zakonodavne i institucionalne reforme radi postizanja delotvornije borbe protiv korupcije. Ratifikovala je standarde Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (ETS 173, ETS 174 i ETS 191) i nedavno je unela izmene u svoje krivično zakonodavstvo u skladu sa GRECO preporukama. Srbija je do sada bila predmet ocene kako u kontekstu Zajedničkog GRECO prvog i drugog kruga evaluacije koja pokriva pitanja kao što su nadležnosti i rad organa za borbu protiv korupcije.
Fondacija za Zdravstvo uticaće da nadležni organi budu svesni svih aspekata problema korupcije, ne samo tradicionalnog mita, već i posledica problema kao što su trgovina uticajem. Korupcijа tаkođe direktno pogаđа grаđаne prilikom obrаćаnja pojedinim jаvnim službаmа kаo što su obrаzovаnje i zdrаvstvo.



A. Zašto je EU stalo do borbe protiv korupcije?

Suzbijanje korupcije je jedan od prioriteta unutrašnje i spoljne politike EU, uključujući i politiku pro- širenja. EU predstavlja zajedničko tržište na kojem vladaju slobode kretanja kapitala, roba i usluga, a korupcija predstavlja barijeru tim slobodama i po pravilu dovodi do diskriminacije u tržišnoj utakmici

Zato ne čudi činjenica da svaki četvrti građanin EU smatra korupciju najvećim problemom u svojoj državi.

EU ima tri stuba borbe protiv korupcije: postojanje sveobuhvatne antikorupcijske politike i efikasnog institucionalnog okvira, prevencija i represija korupcije.

Tri stuba politike EU za borbu protiv korupcije:

1. sveobuhvatna antikorupcijska politika i usklađeno funkcionisanje institucija koje se bave borbom protiv korupcije,
2. prevencija korupcije,
3. represivno delovanje, odnosno efikasno procesuiranje krivičnih dela koja sadrže elemente korupcije. Smatramo da imunitet javnih službenika, u državnoj upravi nemože se rešiti po pitanju korupcije dok se ne reši represijom i to oduzimanjem sredstava koja proističu iz korupcije.


B. Politika borbe protiv korupcije

EU od Srbije traži da aktivno radi na uspostavljanju saradnje između vladinog i nevladinog sektora u pripremi i praćenju sprovođenja Strategije i akcionog plana.
Potrebno je da borba protiv korupcije ostane jedan od visoko rangiranih prioriteta za Srbiju. Srbija sprovodi novu Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije kroz Akcioni plan za period 2013–2018. Potrebno je da se predviđene aktivnosti sprovedu u navedenim rokovima.


Pravni okvir

Bez obzira na činjenicu što je borba protiv korupcije rangirana visoko na političkoj agendi, i bez obzira na ostvarena poboljšanja u zakonskom okviru i okviru za borbu protiv korupcije, u praksi još uvek nije ostvaren održiv napredak. Pored toga, dodaje se da opšti okvir za borbu protiv korupcije najvećim delom postoji, iako u zakonodavnoj oblasti i dalje postoje nedostaci, što zahteva ozbiljnu reviziju.


Institucionalni okvir

Savet za borbu protiv korupcije i na tela uključena u otkrivanje (policija), procesuiranje (tužilaštvo) i sankcionisanje korupcije (sudovi). Jasno ukazujemo da je potrebno znatno osnažiti institucionalnu strukturu,


C. Prevencija korupcije

Fondacija za Zdravstvo je prepoznala prevenciju da je ključan stub borbe protiv korupcije jer se njome smanjuju rizici da do korupcije dođe. Prevencija odnosno preventivne mere trebalo bi da se preduzimaju u svim sferama društvenog života gde postoje rizici za korupciju, od zdravstva, preko obrazovanja i sporta do građevinarstva i zaštite okoline itd. Naš cilj kao civilnog društva i oblast kojom zakonodavac i EU preporučuje u preporuci 41 je prvenstveno prevencija.
Oblast zdravstva je tradicionalno izloženija korupciji pa tim treba posvetiti veću pažnju. Naravno, tu se odmah izdvajaju javne nabavke, izgradnja i opremanje objekta, nabavke medicinskih sredstava, medikamenata, zapošljavanje, privilegovane liste čekanja za skupa snimanja, operacije, preglede, analize itd.

Za uspešnost prevencije korupcije EU je istakla najveću važnost uključenosti građanskog društva u program borbe protiv korupcije.


Preporuke EU u pogledu preventivnih aktivnosti protiv korupcije:

• Preporuka 38: Sprovesti mere za jačanje sistema kontrole u javnim nabavkama i pratiti ostvarene rezultate;

• Preporuka 40: Dalje razvijati, sprovoditi i ocenjivati uticaj mera za borbu protiv korupcije u drugim posebno osetljivim oblastima, kao što su zdravstvo, oporezivanje, obrazovanje, policija, carina i lokalna samouprava;

• Preporuka 41: Osigurati uključenost civilnog društva u program borbe protiv korupcije.


Sukob interesa

Pitanje sukoba interesa je jedno od ključnih elemenata borbe protiv korupcije. Njime se uređuju pitanja kojima se sprečava da se privatni i javni interesi javnih funkcionera isprepletu na štetu ostvarivanja javnog interesa. Pravila za sprečavanje sukoba interesa definišu neprihvatljiva ponašanja osoba koje obavljaju javne funkcije.

Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije definiše sukob interesa kao situaciju u kojoj javni funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na postupanje funkcionera u vršenju javne funkcije odnosno službene dužnosti, na način koji ugrožava javni interes.

EU od Srbije očekuje da nastavi da na svim nivoima sprovodi kampanju podizanja svesti čiji je cilj prevencija sukoba interesa. Tom kampanjom bi trebalo da se postigne da se koncept sukoba interesa razume na svim nivoima.


Kontrola javnih nabavki

Zakon obavezuje naručioce Javni sektor da preduzmu sve potrebne mere za sprečavanje korupcije tokom planiranja javnih nabavki ili tokom postupka javnih nabavki i izvršenja ugovora o javnoj nabavci.

Kao prvo, tokom planiranja javnih nabavki postoji rizik da se u planiranje uključe nabavke koje u stvari nisu potrebne, kako bi se nekome izašlo u susret. Tokom samog postupka javnih nabavki postoji rizik da se javne nabavke oblikuju prema unapred zamišljenom ponuđaču tako da se uslovi takmičenja prilagođavaju tom ponuđaču. Rizik korupcije se može pojaviti i u fazi izvršenja ugovora, kada se naknadno menjaju uslovi izvršenja tako da pogoduju izvođaču radova. Zakon propisuje obavezu podnošenja izjave o korupciji


Uključivanje građanskog društva u sprečavanje korupcije

Za prevenciju korupcije izuzetno važnu ulogu ima građansko društvo. U demokratskim društvima građansko društvo se prepoznaje kao korektor vlasti i kao mehanizam za otkrivanje devijantnih pojava u vršenju vlasti. Građansko društvo, posebno preko organizacija civilnog društva, može na osnovu svojih saznanja iz prakse ukazivati na slabosti u pravnom i institucionalnom okviru u borbi protiv korupcije. Zbog toga je za efikasnost, ali i kvalitet antikorupcijske politike, korisno da se prilikom definisanja antikorupcijskih mera sprovode konsultacije s civilnim sektorom. To je prepoznala i EU kad je preporučila Srbiji da obezbedi uključenost građanskog društva u programe borbe protiv korupcije. Navedene preporuke odnose se kako na njihovu uključenost u definisanje atikorupcijskih mera tako i u praćenje i ocenjivanje efekata njihovog sprovođenja. Pri tome postoje različiti nivoi uključenosti, od savetovanja do partnerskog uključivanja u definisanje antikorupcijskih mera.


DINARSKI NALOG ZA UPLATU

Kontakt

Zajedno smo humaniji, bolji, jači, efikasniji, transparentniji i društveno odgovorniji prema zdravstvu i zdravlju kao i zajednici u celini.

  • SRBIJA-Niš, Bul.Sv.cara Konstantina 80-86-EI
  • fondacijazazdravstvo@gmail.com

  • uplatni račun u RSD 355-3200430016-67
  • Mb.28828616
  • pib: 108999722
  • Šifra delatnosti fondacije:
  • 9499- opis delatnosti: Delatnost ostalih organizacija na bazi učlanjenja,
  • Neposredna delatnost
  • 6492- opis delatnosti: Ostale usluge kreditiranja.